Toni Milovan

Godinama sam bio izrazito skeptičan u pogledu wide screen monitora. Razmišljanje je išlo otprilike ovako: dok meni evidentno trebaju dublji monitori “portrait” formata (dubina ekrana je zgodna stvar ako puno programirate, pišete, ili provodite vrijeme u terminalu) proizvođači hardvera meni za inat uporno potenciraju upravo suprotan koncept, wide screen format i još za njega traže više novaca.

Wide screen naizgled nije posebno dobar nizašto osim gledanja filmova i eventualno za rad u aplikacijama s jako puno toolbara. Naravno, čovjek ne zna dok ne proba. Višak prostora sa strane vrlo brzo prestane biti višak kad otkrijete da se neke aplikacije mogu konfigurirati tako da prozor podjele na tri vertikalna panela (pogledati slike). Nakon nešto malo rada u tri stupca ubrzo shvatite da je to jedno od najznačajnijih GUI unaprjeđenja koje se pojavilo u jako dugo vremena (dobro ajde, Compiz/Beryl su važniji, priznajem).

Kako je čovjeka lako na dobro naviknuti, a sam rad u tri (i više) horizontalno posloženih vertikalnih panela toliko je prirodan da je često povratak na standardni način rada ponekad gotovo bolan. Na OSX-u (ako aplikacija to sama ne podržava) često postoje dodaci (pluginovi, hackovi) za mnoge aplikacije koji omogućavaju rad u tri panela.

Na Linuxu je stanje nešto drugačije. Neke (rijetke) aplikacije spomenuti koncept podržavaju, no bilo bi sjajno takvu mogućnost imati dostupnu “system wide”. Zapravo, uzevši u obzir brzinu razvoja Gnome i KDE okolina vrlo je moguće da se takva opcija već razvija ili da je čak i napravljena. Zna li tko?

I da, probao sam naravno koncept tri panela na običnim 4:3 monitorima i rezultat nažalost nije ni približno tako efikasan što samo znači: skepsu na stranu, 16:9 “is a way to go” .